Žabe i žabe krastavice (ili krastače) čine najveću grupu vodozemaca, zvanih Anura. Krastače su bolje prilagođene kopnenim staništima sa debljom, bradavičastom kožom koja sprečava dehidraciju, dok obične žabe imaju tanku, glatku kožu kojoj je stalno potrebna vlaga. Većina vrsta sledi sličan životni ciklus. Repate larve zvani punoglavci legu se iz jaja zvanih ikra i razvijaju se u vodi pre nego što im niknu noge, pre nego što izgube rep i izađu na kopno.


SURINAMSKA KRASTAČA

Pipa pipa



Surinamske krastače imaju spljošteno telo sa trouglastom glavom i velikim zadnjim nogama sa razapetom kožom između prstiju. Njihove prednje noge imaju osetljive prste zbog snalaženja u mutnoj vodi .Ženka može da nosi do 100 oplođenih jaja na leđima. Surinamske krastačee provode ceo život u vodi.Prsti ove žabe imaju zvezdu ili veoma osetljive pipke na vrhu, koje koriste da bi osetile plen na blatnjavom dnu mutnih potoka i jezeraca. Takođe imaju čulne organe sa strane koji otkrivaju kretanje vode uzrokovano drugim životinjama. Oči su smeštene na vrhu glave tako da žabe vide opasnost koja vreba iz vazduha. Ove žabe se pare tokom najvlažnijeg dela godine. Mužjak zgrabi ženku oko pojasa i par se zavrti u vodi nekoliko puta. Ženka ispušta jaja, a mužjak koristi zadnje noge da ih smesti u prostor između njenih leđa i svog trbuha. Njegova sperma oplođuje jaja, koja se zatim usađuju na majčina leđa. Posle tri ili četiri meseca jaja se razvijaju u sitne punoglavce.










DARVINOVA ŽABA

Rhinoderma darwinii

Darvinove žabe imaju malo, tanko telo sa šiljatim nosom i dugim prstima. Gornji deo tela je zelen ili smeđ, a potrbušje tamnosmeđe ili crno. Dugi prsti na zadnjim nogama imaju između sebe razaptu kožu. Na zadnjim nogama postoje kožni izdanci nalik mamuzama - otuda im alternativni naziv kaubojske žabe. Darvinove žabe žive u maglovitim planinskim šumama Anda u Čileu i Argentini. Uprkos tome što je njihovo prirodno stanište vlažno i bujno, one nemaju vodenu fazu koja je tipična za životni ciklus vodozemaca. Većina običnih žaba, žaba krastača i drugih vodozemaca provodi barem deo života - obično u larvenoj fazi - živeći u vodi, ali Darvinovim žabama ovo nije potrebno zbog neobičnog sistema razmnožavanja.

Ove žabe se razmnožavaju preko cele godine. Mužjak najpre privuče ženku zvonkim zovom. Ženka položi oko 20 jaja na pogodno vlažno mesto, a mužjak ih zatim oplodi i čuva oko 25 dana dok se ne izlegu u punoglavce. On zatim uzima punoglavce u usta. Mužjaci vrsta srodnih Darvinovim žabama nose punoglavce do najbliže vode, ali Darvinove žabe drže punoglavce u ustima dok se ne razviju u žabice. Punoglavci se dalje razvijaju u očevoj usnoj kesi još 50 dana pre nego što izađu i postanu nezavisni.



JUŽNOAMERIČKA ŽABA BUKAČICA




Južnoamerička žaba bukačica je velika, snažna, agresivna životinja sa dugim udovima i široko razmaknutim prstima bez kožice. Mužjaci brane teritorije na rubovima bara. Oni imaju oštru, crnu bodlju na svakom prednjem prstu. Tokom sezone parenja koriste ove bodlje kao oružje u borbi s rivalskim mužjacima za ženku. Južnoameričke žabe bukačice nisu u bliskom srodstvu sa severnoameričkim bukačicama. Sve one imaju snažno telo i velike spoljne ušne bubnjiće, ali se tu sličnost završava.

Južnoamerička žaba bukačica uglavnom je noćna životinja. Danju se krije pod balvanima ili u rupama, što čini i tokom perioda kada je previše suvo da bi mogla da se kreće. Žaba bukačica navodno ispušta strašan krik kada je neko uzme. Verovatno je svrha ovoga zaplašivanje predatora koji od straha ispušta žabu, dajući joj tako šansu da pobegne.

Južnoameričke žabe bukačice razmnožavaju se tokom vlažne sezone, kada šumski potoci i jezera nabujaju od kiša. Mužjaci utuku sluz u grudvicu pene, koristeći zadnje noge, i prilepe je na granu iznad vode. Ženke tada biraju penasto gnezdo mužjaka u koje će položiti jaja. Punoglavci se izlegu i padnu u vodu.





ČETVOROOKA ŽABA

Physalaemus nattereri




Četvorooke žabe se tako zovu zbog dva crna lažna oka na zadnjici. Četvorooke ili lažnooke žabe nastanjuju tropske šume u blizini obale Atlantika u Južnoj Americi. Odrasle žabe provode vreme loveći po kopnu. Razmnožavaju se posle stvaranja jezeraca i lokvica usled obilnih kiša budući da tada punoglavci mogu da se razvijaju. Mužjak četvorooke žabe, kao i mužjak žabe bukačice, utuče sluz i napravi penasto gnezdo u blizini vode.

Dok se većina žaba oslanja na otrov ili alarmni zov u odbijanju predatora, četvorooke žabe imaju drugačiju strategiju. Kada im zapreti opasnost, one naduvaju telo tako da izgledaju mnogo veće. Zatim se zavrte i okrenu zadnjicu neprijatelju. Lažne oči na zadnjici ubede napadača da posmatra lice mnogo veće, potencijalno opasne životinje. Ove žabe takođe luče smrdljivu tečnost iz žlezde u preponama.

Južnoameričke žabe bukačice razmnožavaju se tokom vlažne sezone, kada šumski potoci i jezera nabujaju od kiša. Mužjaci utuku sluz u grudvicu pene, koristeći zadnje noge, i prilepe je na granu iznad vode. Ženke tada biraju penasto gnezdo mužjaka u koje će položiti jaja. Punoglavci se izlegu i padnu u vodu.



MORSKA KRASTAČA

Bufo marinus



Ženke morske krastače veće su od mužjaka. Oba pola imaju bradavičaste žlezde na leđima koje štrcaju mlečni otrov kada se stisnu. Morske krastače su najveće žabe na svetu.Imaju nekoliko drugih naziva, uključujući džinovske žabe i žabe šećerne trske, što je njihov australijski naziv. Morske krastače žive prirodno od južnog dela SAD preko Meksika do Čilea. Uvezene su u Kvinslend, Australija, tridesetih godina XX veka da bi doprinele uništenju buba koje su pustošile polja šećerne trske.Međutim, ove žabe nisu volele da žive u šećernoj trsci zato što nisu imale gde da se skone u toku dana. Usled toga one su se proširile van polja šećerne trske, gde su se hranile malim gmizavcima i sisarima, od kojih su neki sada retki zbog toga što su ih one istrebile. Danas su ove žabe ozbiljni nametnici u Australiji.

Morske krastače su neverovatno prilagodljive. Žive u mnoštvu raznih staništa, hraneći se gotovo svačim što mogu da strpaju u usta, od malih glodara, gmizavaca i ptica do beskičmenjaka kao što su puževi, stonoge, bubašvabe, skakavci, mravi i bube. Od napada se štite koristeći otrovne žlezde na leđima, koje luče tečnost koja može da ubije mnoge životinje koje je probave. U malim količinama kod ljudi ovaj otrov izaziva halucinacije.

Ženke morske krastače proizvode nekoliko hiljada jaja godišnje. Polažu ih u velikim nizovima, omotane oko vodenih biljaka. Jaja zatim oplode mužjaci.




CRVENOOKA ŽABA SA DRVETA

Agalychnis callidryas




Crvenooke žabe sa drveća imaju duge prste sa okruglim usisnim pločicama na vrhu. Njihovo telo je s gornje strane svetlozeleno. Ove živopisne žabe imaju plavobele pruge na bokovima i žuto - crvene noge. Porodica žaba sa drveća, sa oko 600 vrsta, prisutna je na svim kontinentima osim na Antarktiku. Crvenooke žabe koje žive na drveću nastanjuju kišne šume Srednje Amerike. Njihove duge noge omogućuju im da dohvate grane i da rasporede telesnu težinu na širok prostor prilikom penjanja kroz tanko lišće. Pločice na vrhovima prstiju deluju kao usisne kapice pomoću kojih se žaba drži za ravne površine, kao što je lišće. Crvenooke žabe su noćne životinje. Njihove krupne oči skupljaju toliko svetlosti da žabe vide čak i po najmračnijim noćima. Tokom dana one se odmaraju na lišću. Svoje svetle noge stave ispod tela, pa se vidi samo gornji deo tela koji je zelen kao lišće.

U vreme razmnožavanja mužjaci se okupljaju na grani iznad vode i dozivaju ženke oglašavajući se coktanjem. Kad ženka dođe mužjak je zajaše i ona ga nosi do vode. Ona uzme vode i popne se natrag na granu gde odloži jaja na list. Mužjak oplodi jaja, koja se tada ostave. Pošto se izlegu, punoglavci padnu u vodu ispod grane.




JAGODASTA ŽABA OTROVNA STRELA

Dendrobates pumilio




Jagodaste otrovne strele imaju svetlocrveno telo sa plavim zadnjim nogama. Ove svetle boje služe kao upozorenje predatorima da je otrov na koži toliko smrtonosan da je dovoljno da ga liznu i uginu. Ova porodica ima oko 120 vrsta. Mnoge obične i žabe krastače luče otrovne materije na svoju kožu. Većina tih materija bezopasna je za ljude, ali mnogim predatorima bude muka kada pojedu žabe. Međutim, jagodasta otovna strela i njoj srodne vrste imaju mnogo jače otrove. Dovoljno je da je neki predator samo lizne i da ugine.

Ove žabe su dobile ime zahvaljujući činjenici što njhovu kožu koriste ljudi iz šume za pravljenje otrovnih strelica. Otrovi nekih žaba su toliko jaki da samo jedna koža može da posluži kao vrh za 50 strelica. Lovci ih koriste za ubijanje majmuna i drugih šumskih životinja.

Jagodasta otrovna strela nije uvek crvena. Tokom sezone razmnožavanja mužjaci često bivaju smeđi, plavi ili zeleni. Iako se ove žabe retko penju na drveće kada love, ženke će se popeti uz debla drveća da polože jaja u duplje ispunjene vodom. Mužjaci tada oplođuju jaja.




PARADOKSALNA ŽABA

Pseudis paradoxa




Paradoksalne žabe imaju sluzavo telo i tamnozelenu i smeđu boju. Imaju veoma duge zadne noge sa razapetom kožicom izmedu prstiju. Na prednjim nogama imaju po dva veoma duga prsta. Paradoksalna žaba se s pravom tako zove. Većina žaba je znatno veća od svojih punoglavaca. Međutim, odrasle paradoksalne žabe manje su od svojih odraslih punoglavaca, što predstavlja paradoks. Mlade paradoksalne žabe ostaju u larvenoj punoglavskoj fazi mnogo duže od drugih vrsta. Punoglavci rastu do 25cm dužine - što je 4 ili 5 puta veća dužina od odrasle žabe. Kod metamorfoze u odrasle žabe, dakle, one se smanjuju, uglavnom zbog apsorbovanja repa u telo.

Odrasla paradoksalna žaba ima telo odlično prilagođeno životu u vodi. Njihove snažne zadnje noge imaju kožice i koriste se kao glavno sredstvo pogona. Kao mnoge druge vodene žabe, ova vrsta ima duge prste koji su dobri za uranjanje u muljevita korita jezera i bara. One uzmute mulj i uznemire plen, hvatajući ga zatim u usta. Ženka odlaže jaja u plutajuće penasto gnezdo pre nego što ih mužjak oplodi.