Milos Obrenovic (1858-1860) , period druge vladavine

Miloš Teodorovic, od 1910. godine prozvan Obrenovic, vojvoda Karadjordjev (1811-1813), knez (1815-1839), ponovo knez (1858-1860)

Miloševo prezime je bilo Teodorovic. Prezime Obrenovic preuzeo je 1810. godine, posle smrti svog brata od ujaka Milana. Pretpostavlja se da je to uradio jer je Milan, kao istaknuti vojvoda, imao veliki ugled u narodu. Uz njega je Miloš prošao kroz gotovo sve ve}e bitke u Prvom srpskom ustanku. Zbog pokazane hrabrosti, Kara|or|e mu je poverio Uzicku nahiju na upravu i odbranu.Posle propasti ustanka Miloš je bio jedini od istaknutijih vojvoda koji je ostao u Srbiji. Dobio je amnestiju od Turaka i postao oborknez Rudnicke, a zatim Pozeške i Kragujevacke nahije.

Godine 1815, 23. aprila Miloš je stao na celo Drugog srpskog ustanka. Ucestvovao je u najva`nijim bitkama i licno vodio pregovore sa Turcima. Tako je 25. oktobra 1815. godine sklopio usmeni dogovor sa Ali-pašom o mešovitoj srpsko-turskoj upravi u Beogradskom pašaluku. Dogovor je regulisan posebnim fermanom, kojim je Srbija i zvanicno dobila nekoliko znacajnih povlastica.Miloš nije birao nacina da ucvrsti svoj polo`aj i da izbori što ve}u autonomiju za Srbiju. Turke je potkupljivao, a potencijalne konkurente za vlast je uklanjao.Kada je jula meseca 1817. godine u Srbiju tajno došao Kara|or|e radi dogovora o organizovanju zajednickog ustanka Grka, Srba i Bugara, Miloš je iz "drzavnih razloga" naredio da se Kara|or|e ubije.Upornom diplomatijom i uz mnogo politickog takta, Miloš je 1830. zadobio poseban sultanov akt o delimi~noj unutrašnjoj samoupravi i slobodnoj školi, takozvani Hatišerif. Posebnim beratom Milošu je bilo priznato nasledno kne`evsko dostojanstvo.

Iako je sam bio nepismen, knez je dobro ose}ao potrebe novog vremena. Zahvaljuju}i njemu, srpski mladici su poceli da se školuju u Rusiji, Ugarskoj, Austriji i Nemackoj, dok su, po kne`evom pozivu, u Srbiju stali da dolaze lekari, profesori, inzenjeri. Privreda cele zemlje se unapredjuje, tako što se novi stanovnici šalju u opustele oblasti i za to dobijaju znacajne poreske olakšice.Me|utim, Milošev despotski nacin vladanja ucinio je da se starešinski sloj ujedini i postane ozbiljna pretnja njegovoj samovlasti. Njegovi politicki protivnici uspeli su da 1835. godine nametnu prvi Ustav srpske moderne drzave, poznatiji kao "Sretenjski ustav". Taj ustav je brzo suspendovan jer nije odgovarao velikim silama Rusiji, Austriji i Turskoj. Namesto njega, godine 1838. je donet jedan hatišerif, nazvan "Turski ustav". Ovim ustavom kne`eva vlast je ograni~ena Sovjetom, sastavljenim od izvesnog broja savetnika, koje knez nije mogao da otpusti.Ne mire}i se sa takvom podelom vlasti, Miloš je 1. juna 1839. godine bio prinu|en da abdicira i napusti zemlju. Nasledio ga je teško oboleli stariji sin Milan, koji je umro posle mesec dana, pa je presto pripao Miloševom mla|em sinu Mihailu.Mihailo je nastavio da vlada po uzoru na svog oca, pa je i on ubrzo prognan iz zemlje. Ustavobranitelji su 1842. godine doveli Kara|or|evog sina Aleksandra, koji je vladao do 1858. godine. Nakon devetnaest godina izganstva, Miloš se vratio u Srbiju i zapoceo svoju drugu, kratkotrajnu vladavinu, koja je trajala do 1860. godine.Druga vladavina Milo{a Obrenovi}a karakteri{e despotizam,ali zbog kratko}e vladavine ne izaziva drustvene potrese.

Sesnaestogodi{nja vladavina ustavobranitelja zavr{ena je 1858 , kada je Svetoandrejska skup{tina zbacila s vlasti kneza Aleksandra Obrenovi}a i proglasila za kneza Milosa Obrenovi}a ,koji je tako po drugi put postao srpski vladalac. Za vreme svoje dvogodisnje vladavine nastojao je da obnovi despotizam, ali je u tome imao malo uspeha ,jer nije uva`avao politicke druge promene koje je Srbija dozivela tokom cetrdesetih i pedesetih godina.U vo|enju spoljne politike imao je dosta uspeha. Prema Turskoj je zauzimao cvsc}i stav nego njegovi prethodnici,ustavobranitelji,a to je povratilo me|unarodni ugled Srbije. S obzirom na to da je Miloseva druga vladavina trajala samo dve godine,njegov licni rezim,veoma netrepeljiv prema protivnicima Obrenovicima,i apsolutisticki nacin vladavine, nisu doveli do vecih unutrasnjih potresa.

Iako Turci nisu hteli da Obrenovi}ima priznaju nasledno dostojanstvo, oni su, ipak, jos za Milosevog zivota pristali da posle njegove smrti na presto dodje njegov sin,knez Mihailo. Tako je Mihailo bez smetnji nasledio svog oca 1860. godine.