Da se naježiš!

Sezona bundeve je počela. Već odavno smo podlegli uticaju američke kulture pa su nas tako osvojile i čari Halloweena, najjezivije noći u godini, Noći veštica koja se obeležava 31.oktobra. To je noć kostura, šišmiša, strašnih veštica i bundeva, maskenbala, strašnih priča i horor filmova. Ma, da se naježiš! Poreklo ovog običaja datira iz starog keltskog festivala Saunj kojim se slavio kraj poljoprivrednih radova i posvećen je kraju keltske radne godine. Gali su verovali da ovaj praznik obeležava dan kada se nebo i zemlja spajaju, a mrtvi se mešaju sa živima. Zanimljivo je da kada spomenemo Noć veštica, većini ljudi prvo padne na pamet svetleća bundeva zastrašujućeg lica. Izdubljene rupe u obliku očiju, nosa i usta osvetljava sveća iznutra. Svetleća bundeva smišljena je u čast kovača Jacka koji je davno živio u Irskoj.

izdubljena bundeva
Pored ove nimalo zavidne uloge bundeve se koriste i kao jesenja dekoracija u domovima i izlozima prodavnica a mogu da posluže i kao inspiracija za dekoraciju torti i kolača. Bundeve su postale popularne za pravljenje lampi u 16.veku prvo u Americi, a zatim i u ostatku sveta.

bundeva dekoracija dundeva kolacici bundeva lampe bundeva

Bundeva(lat. Cucurbita pepo) je povrće koje se gaji širom sveta. Ova jednogodišnja zeljasta biljka neverovatno je bogata vitaminima, mineralima, proteinima, vlaknima, omega-3 masnim kiselinama i antioksidantima poput luteina, ksantina i karotena u izobilju. To je biljka koja puzi po površini zemlje kao i druge vrste iz porodice Cucurbitaceae (dikotiledone skrivenosemenice), poput krastavca, tikvice, lubenice, dinje, tikvi. Ova familija obuhvata 119 rodova sa više od 820 vrsta. Kod nas su poznate i kao bela bundeva, belokorka, dulek, ludaja, bela tikva,buca, tikva, budimka, bela ludaja, dudanja, bundevka, žuta tikva.

cucurbita pepo
Odlikuju ih krupni listovi sa oštrim dlakam. Jednopolni cvetovi najčešće žute boje. Biljke su dovodome, ređe jednodome.

list i cvet bundeve
Plod bundeve je bobica sa čvrstom korom koja dostiže težinu 4-6kg ali ima onih koje su sposobne da dostignu težinu i preko 25kg. Bundeve su uglavnom narandžaste ili žute koja potiče od žauto-narandžastih pigmenata u kori i pulpi. Neke sorte su bele, crvene, crne i raznih nijansi zelene boje. Centar ploda je šupljina sa dosta pljosnatih, beličastih semenki.

raznobojne bundeve

Nauka je dokazala niz zdravstvenih dobrobiti bundeve koje potiču iz pulpe ili semena tako nam se bundeva prodaje i kao zapakovan farmaceutski proizvod. Pobrojaću samo neke.
Dejule antikarcenogeno
Kao i njenu drugi narandžasti drugari, poput slatkog krompira, šargarepe i bundeva se može pohvaliti antioksidansom beta-karotenom, koji drži ćelije raka na odstojanju.

Vodi računa o telesnoj težini
Bundeva je povrće veoma niske kalorijske vrednosti, 100g daje samo 26 kalorija. Često je na listi namirnica koje pomažu u skidanju holesterola i smanjenju telesne težine.

Poboljšava varenje
Kako je bogata vlaknima, bundeva reguliše loše varenje i zatvor, smanjuju nivo LDL holesterola i regulišu nivo šećera u krvi.

Ona je diuretik
Sok od bundeve deluje i kao diuretik, što je korisno za izlučivanje toksina iz organizma.

Daje nam bistar pogled
Beta-karoten, lutein i zeaksantin drže naš vid u tip-top formi. Takođe štite i od astigmatizma, makularne degeneracije i katarakte.

Čisti kožu
Ona je skladište vitamina A, C i E. U 100g bundeva ima 7384mg vitamina A što je 246% od preporučene dnevne doze. Da se najeziš! Ovaj vitamin je moćan antioksidans koji je zadužen za zdravlje kože i dobar vid... Istraživanja su pokazala da hrana bogata ovim vitaminom štiti organizam od raka usne duplje i pluća.

Vraća osmeh na lice
Plod bundeve je dobar izvor vitamina B kompleksa, kao što su folati, niacin, vitamin B6(piridoksin), tiamin i pantotenska kiselina, koji pozitivno utiču na loše raspoloženje, nervozu, depresiju, takođe povecavaju energiju i doprinose da se generalno bolje osećamo.

Čuva kosti
Bogata je mineralima kao što su bakar, kalcijum, kalijum i fosfor. Kalcijum je bitan za zdravlje kostiju. Za zdrave kosti dobar je sok od bundeve sa šargarepom i brokolijem.
Čuva mišiće
Često se banana reklamira kao prirodan izvor energije. Međutim, ispostavilo se da je šolja kuvane bundeve bolji rezervoar kalijuma sa čak 564mg, dok se banana hvali sa 422mg. Kalijum popravlja ravnotežu elektrolita nakon teškog treninga i čuva mišiće u dobroj funkciji.

Čuva srce
Za zdravlje srca zadužen je odličan izvor vlakana i mono-nezasićenih kiselina.

Izvor proteina
Seme bundeve je odličan izvor proteina, vitamina i minerala. 100g semenki sadrži 559 kalorija, 30 g proteina, 110% RDA gvožđa, 31% RDA niacina, 17% RDA selena, 71% RDA cinka... U semenu se nalazi i aminokiselina triptofan koja se u mozgu konvertuje u GABA.

Čuva bubrege
Uzimanje 5-10g semenki bundeve dnevno sprečava stvaranje kamena u bubrugu.

Brine i o prostati
Visok sadržaj cinka i karoteoida u bundevi i njenim semenkama štiti prostatu od malignih ćelija.


Pa malo li je sve ovo gore pobrojano? Mislim da imate dovoljno razloga da već danas kupite jednu bundevu, izaberete vama zanimljiv recept, obradujete svoje čulo ukusa a organizam počastite dobrom dozom vitamina, minerala i vlakana.

Hleb sa bundevom, pita bundevara, čorba od bundeve, ravioli od bundeve, rižoto sa bundevom, puding sa bundevom... Opcije su beskrajne a razloga za slavlje imamo mnogo. Ovaj plod jeseni dovoljno je svestran da može da se uklopi u mnoge recepte a da nam pored toga čuva zdravlje srca, daje bolji vid, a obim struka drži pod kontrolom. Obzirom da ishrana bogata vlanima omogućava ljudima da jedu manje može se reći da bundeva brine i o našem budžetu.

Pišite mi zašto volite bundevu, pošaljite vaš omiljeni recept a ja ću ga objaviti na ovoj stranici.
Upozorenje!
Neki ljudi mogu biti alergični na semenke budeve pa ako ih do sada niste probali počnite prvo sa malom količinom i pratite reakciju vašeg tela.