Naseljavaju džungle samo na ostrvu Borneo gde su zbog krčenja šuma ugroženi. Naučnici nisu sigurni zbog čega su nosati majmuni, naročito stariji mužjaci, razvili tako čudan nos. Možemo da sumnjamo da to ima veze sa privlačenjem ženki ili možda čak sa odavanjem viška toplote. Neki smatraju da taj neobičan organ pojačava majmunov krik. Seksualni dimorfizam je veoma izražen kako u visini i težini tako i u veličini nosa. Naravno u svim osobinama mužjaci prednjače u odnosu na ženke. Mužjaci su prepoznatljivi i po crnom skrotumu i crvenom penisu. Krzno odraslog nosatog majuna je roze i braon boje sa crvenim nijansama oko glave i ramena. Ruke, noge i rep su sive boje.
Oba pola poseduju debeo i tvrd kožni nabor oko krsnog i karličnog dela tako da izgledaju kao da su permanentno trudni.
Mladunci se rađaju sa crnim krznom i plavom bojom lica koja ce za oko 2.5 meseca postati siva a sa 8.5 meseci dobija krem boju, boju odraslih jedinki.
Ovo su veoma društvene životinje i ponekad se hrane u grupama od 60 i više životinja. Obično žive u grupama od 2 do 27 životinja, koje se sastoje od jednog dominantnog mužjaka, harema od 1 do 9 ženki i njihovih potomaka.
Mlade ženke ostaju s grupom dok mužjaci odlaze da se priključe isključivo muškim grupama. Majmuni surlaši retko odlaze dalje od 2km od slatke vode. Spavaju blizu reka ili na drveću mangrova u priobalnim područjima. Ovi majmuni spadaju u najbolje plivače među primatima. Mogu da zarone i do 20m dubine. Često se vide kako sa drveta skaču u vodu. Imaju razapete plovne kožice na nogama i rukama koja im pomaže kod plivanja ili hodanja po mekom blatu.
Ova vrsta ima status ugrožene i nalazi se na Crvenoj listi. Brojnost ove vrste je na Borneu drastična opala u poslednjih 40 godina, pre svega zbog gubitka staništa. Ogromna prostranstva šume su isečena zbog upotrebe drveta i razvijanja plantaži uljanih palmi koje se kilometrima protežu na sve strane. Ove raskošno zelene plantaže daju egzotičnu lepotu predelu ali to sa druge strane vodi u sigurnu smrt jedinstvenog biodiverziteta Bornea. Velika pretnja ovoj vrsti je i lov. Skolnost ovih majmuna da se okupljaju u velikim grupama oko reke čini ih lakim metama.
MAKAKI RAKOJED (MAKAKI KRABAR, DUGOREPI MAKAKI)
Macaca fascicularis
Rakojedi imaju rep duži od tela, zbog čega su dobili alternativni naziv dugorepi makaki.
Makaki rakojed je jedan od najrasprostranjenijih od 20 vrsta makakia, od kojih većina živi u Indiji, južnoj Kini, jugoistočnoj Aziji i Indoneziji.
Krabari žive u grupama od oko 30 članova, koja se sastoji od odraslih mužjaka i ženki i njihovih mladih. Žive u uređenim društvima zasnovanim na hijerarhiji dominacije. Dominantni pojedinci često progone životinje nižeg ranga sa najboljih hranilišta i odmorišta i ne daju im priliku da se pare. Zaista, ženke niskog ranga teže dostižu zrelost od ženki visokog ranga zato što manje jedu. Poznato je da se nakon trudnoće od 162-193 dana, porođaj dešava od maja do jula, što se poklapa sa kišnom sezonom. Inače, ženke za vreme ovulacije ne pokazuju perinealno oticanje.
Primećeno je da ova vrsta dosta pije vodu i jede rakove s toga naseljavaju oblasti pored reka. Kod dugorepih makakija seksualni dimorfizam se ogleda u veličini tela. Mužjaci su teški 4.8-7kg dok su ženke težine 3-4kg.
Iako rakojedi vole lugove mangrova i šume oko reka, oni su se prilagodili i na druga staništa i ponekad žive među ljudima, u gradovima. Ovi majmuni ponekad napadaju useve i voćnjake i znaju da budu agresivni prema ljudima.
HANUMANSKI LANGUR (SIVI ILI INDIJSKI LANGURI)
Semnopitheckus entellus
Hanumanski languri imaju tamno lice i naglasene rubove obrva. Obično imaju sive, smeđe ili mrkožute gornje delove tela, a narandžastobelu ili žutobelu glavu i grudi. Rep im je duži nego telo i može narasti do 110cm.
Ovi majmuni su rod primata iz potporodice sakatih majmuna (Colobinae) unutar porodice majmuna Starog sveta(Cercopithecidae). Rasprostranjeni su u Indiji, Bangladešu, Šri Lanki, Nepalu, Tibetu, severnom Pakistanu i Kašmiru. U Indije je ovo najrasprostranjeniji majmun gde ga smatraju svetom životinjom . Ime su dobili po Hanumanu, indijskom Bogu u liku majmuna. Zbog toga u mnogim hinduističkim hramovima žive velike skupine ovih životinja. Ne smeju se terati čak ni kada pustoše polja i pljačkaju magacine sa hranom.
Hanumanovi languri su vitke životinje, visine 40- 78cm .Težina od 23kg koju mogu dostići, je najveća težina u grupi languara.
Žive u raznim staništima, od toplih tropskih šuma do hladnih planinskih predela, do 4000m nadmorske visine. Iako uglavnom žive na drveću, languri rado žive na zemlji u staništima sa malo malo drveća. Izraziti su biljojedi. Hrane su uglavno lišćem, plodovima, cvetovima i semenkama. U razgradnji teško svarljive celuloze pomaže im četvorodelni želudac sa korisnim bakterijama. Takav želudac srećemo kod preživara što je dobar primerkonvergentne evolucije.
Mužjaci dostižu polnu zrelost sa 6-7 godina a ženke sa 3-4 godine. Svake druge godine ženka rađa jedno mladunče. Skotnost traje tačno 200 dana.
U područjima gde ima mnogo hrane hanumanski languri žive u grupama koje mogu da imaju jedan broj odraslih mužjaka i ženki s mladima, ali u područjima sa manje hrane, kao što su planinska staništa, postoji samo jedan odrasli mužjak po grupi.
Kao što je slučaj kod rakojeda, oba pola pokazuju hijerarhiju dominacije, iako je ona manje naglašena kod ženki hanumanskih langura nego kod ženki rakojeda. Mužjaci ponekad formiraju grupe od po 30 članova. Dešava da čisto muške grupe napadnu mešovite muško-ženske grupe, kada došljaci pobiju svu decu u mešovitoj grupi. Ovo kod ženki izaziva pomamu ranije, pa nove vođe mogu da počnu da prave sopstveno potomstvo.
MAJMUN ZATUPASTO-PRĆASTOG NOSA
Rhinopithecus roxellana
Iako ovi majmuni imaju neugledno sivocrno krzno na temenu, plećima i leđima, ostali delovi tela prekriveni su bogatim, zlatnim krznom, po čemu su dobili svoje drugo ime, zlatni majmun.
Ovo je jedna od retkih vrsta primata koja živi isključivo van tropa, nastanjujući hladne planinske šume na jugoistočnim padinama Tibetanske visoravni u Kini.
Ovi majmuni uglavnom žive na drveću, ali povremeno silaze na zemlju da traže divlji crni luk i da jedu travu. U leto, kada hrane ima u relativnom izobilju, zajedno može da živi do 600 majmuna zatupasto-prćastog nosa, ali kada dođe zima i ponestane hrane ove velike skupine razbijaju se na manje grupe od 60-70 životinja.
Hrane se lišajevima, mladim lišćem, voćem, semenkama, pupoljcima, cvetovima i korom. Prćasti majmuni su ugrožena vrsta zbog gubitka staništa. Kako su lišajevi glavni u njihovoj ishrani, odnošenje oborenih stabala obraslih lišajevima smanjuje kvalitet staništa i dostupnost hrane ovih majmuna.
Majmuni zatupasto-prćastog nosa se oglašavaju na više načina, a najčešće sa "ga-ga" kada pronađu hranu.
Verovatno ih je u divljini ostalo manje od 15 hiljada zato što su meta lovaca radi lepog krzna i radi drugih delova koji se koriste u medicini.
Nema komentara:
Objavi komentar