Grčki istoričar Herodot (484-430 g. pre nove ere) rođen je šest godina posle bitke na Maratonskom polju, ali je o sukobu često slušao od svedoka i učesnika, te ga je opisao pedeset godina kasnije, 440 g. p. n. e., u svom delu Istorija.
Persijski car Darije je 490. godine p. n. e. (dakle pre oko 2.500 godina) uputio svoju flotu, prepunu vojske, ka grčkom poluostrvu Atika. Sa zapadne strane ovog poluostrva nalazi se Atina, a na istočnoj obali se pružalo jedno polje obraslo divljom mirođijom, pa su ga meštani zvali Maratonsko polje (grčki marato = divlja mirođija). Herodot pominje da je to bilo početkom septembra meseca.
Persijanci su na oko 600 brodova ukrcali oko 100.000 pešaka i nekoliko hiljada konjanika. Atinjani su procenili da neće moći da im se odupru, pa su iz svoje jedinice za vezu odabrali jednog profesionalnog glasnika, čija je specijalnost bila da može da trči čitav dan, bez odmora, i naredili su mu da otrči do suseda Spartanaca i da zatraži pomoć.
Fidipid (Feidippidhz- Pheidippides), kako se glasnik zvao, odmah je krenuo i otpočeo svoju životnu trku. Sparta se od Atine nalazila na udaljenosti od 245 kilometara. Srećom, bio je pun mesec, pa je moglo da se trči i noću. Sutradan, posle 36 sati neprekidnog trčanja, Fidipid je stigao u Spartu i preneo poziv. Spartanci su se odmah složili, poslaće vojsku, ali ima jedna začkoljica: Spartanci nikada ne polaze u boj kada vlada pun mesec. Dakle, krenuće kroz dva dana. Fidipid je odmah krenuo natrag, da obavesti svoje pretpostavljene. Pretrčao je još 245 kilometara i stigao baš pred početak bitke.
Na obalu se iskrcalo oko 20.000 Persijanaca. Smatrali su da će toliko biti dovoljno jer ih je čekalo samo 10.000 Atinjana. Atinski vojskovođa Miltijad je jedan deo pešaka, kopljanika, isturio napred, a iza brežuljaka, sa obe strane polja je sakrio strelce. Persijanci su na glavninu Atinjana udarili frontalno, a ovi su počeli da se povlače prema dnu polja. Zadovoljni što se neprijatelj povlači, Persijanci su potrčali za Atinjanima. Međutim, atinski strelci su neprijatelju zašli iza leđa i zasuli ga strelama. Onda se i glavnina Atinjana okrenula, te su ih i oni napali. Persijanci su haotično počeli da se brane i da beže, tako da ih je na bojnom polju ostalo oko 6.400 mrtvih. Atinjani su prebrojali 192 svoje žrtve. Spartanci su ispunili svoje obeđanje, ali su stigli kada je bitka već bila okončana.
O sukobu na Maratonskom polju Herodot je rekao samo toliko. Lukijan iz Samostate je, pet vekova kasnije, ispričao sličnu priču, koja je od Herodotove razlikuje u tome što se glasnik zove Filipid (Filippidhz). Po njegovoj verziji, Filipid je, posle pobede Atinjana, istrčao dodatnih 40. kilometara od Maratonskog polja do Atine, ustrčao na Akropolj i viknuo Nenikekamen!(Nenikhkamen) Pobeda je naša! Pobedili smo! Odmah po tome je pao i izdahnuo! U spomen na maratonskog trkača, u prve moderne Olimpijske igre, 1896. godine, je uključena nova disciplina, maratonska trka. Prvi pobednik maratonske trke je bio Spiridon, Spiros Luis, poštar iz Marusija!
***
Moderne maratonske trke:
Maratonska trka na prvim modernim Olimpijskim igrama u Atini, 1896. godine, održana je na trasi dugoj 40 km, kolika je udaljenost od Maratonskog polja do Atine. Maratonske trke na trasi dugoj 42,195 km trče se od Olimpijade u Londonu, 1908. godine. Naime, tolika je udaljenost bila od Vindzora (kraljevskog dvora), gde je bio start, do cilja na olimpijskom stadionu. Ova dužina staze je prihvaćena kao standard za maratonsku trku. Postoji i supermaraton na 245 km, spartatlon, koji se ne trči na oficijelnim takmičenjima te nije tako poznat. Rekorder spartatlona je Grk iz Australije Janis Kuros, sa 20 sati i 25 minuta.
Nema komentara:
Objavi komentar