Bitka kod Heroneje (338. pne)

Filip II posedovao je veliki dar za vojne poslove i za upravljanje države.Dugotrajnim zalaganjem uspeo je da reformiše politički i vojni sistem svoje zemlje. Od feudalne države sa rodovskim uređenjem stvorio je moćnu državu kojom je upravljao jedan čovek i koje je počivala na dobro uvežbanoj i dobro snabdevenoj stajaćoj vojsci. Boreći se protiv separatizma približio je svom dvoru makedonsko rodovsko plemstvo. Mnoge građanske i vojne poslove poverio je uglednim Makedoncima,a njihove sinove uključio je u svoju pratnju.Tako se rodovska aristokratija koja je sad živela na dvoru pretvarala u dvorsku aristokratiju.Pripadnici njenih redova nazivali su se kraljevi drugovi.


Najveću pažnju Filip je posvetio reformi makedonske armije. U svoju vojsku uveo je sve poslednje novine u grčkoj taktici koje je upoznao za vreme svog dugog boravka u Tebi,a to je bilo onda kada se Beotski savez nalazio na vrhuncu svoje moći. Tada se i začela njegova misao da koristeći političku i socijalnu anarhiju u Grčkoj ujedini njene polise pod svojom upravom sa ciljem da zajedno napadnu svog vekovnog neprijatelja - Persiju.
Filip je stvorio falangu, odred pešaka raspoređenih u zbijenim redovima,naoružanih kopljem dugim oko pet metara (sarisa). Falanga je nastupala kao jedna celina i njena udarna snaga nije imala sebi ravnog u tadašnjem svetu. Posebni deo pešadije činili su štitonoše (hipastiti), lakše naoružani od falangita, a zato i pokretljiviji u borbi. Oni su činili vezu između spore falange i konjice. Makedonska konjica bila je veoma snažna i nju su činili plemići,kraljevi drugovi naoružani kopljem i mačem. Hetairi su bili raspoređeni u vojne jedinice - ile, a njihovi borbeni redovi u mnogome su premašivali grčku konjicu. Osim njih u Filipovoj vojsci se nalazio i drugi rod konjice - kopljanici (sarisofori). U sastavu makedonske vojske bili su i bacači strela, kopalja i lako naoružana pešadija (peltasti) i veliki broj grčkih najamnika.
Filip je uveo novu taktiku. Istu važnost imala je konjica kao i pešadija, a ponekad je ona vodila glavni napad i završavala ishod borbe. Postojala je saradnja svih vojnih rodova za razliku od Grka gde je dominirala pešadija. Flotu su činile tetrere i pentere mesto trijera.
Oslanjajući se na ovakvu vojsku, Filip je ugušio decentralističke težnje u svojoj zemlji, monarhija je konačno formirana, granice zaštićene od severnih suseda, Makedonije je mogla da započne borbu za vodeći položaj u helenskom svetu.
Posle niza ratova grčki gradovi u Makedoniji, Peoniji i na Halikidičkom poluostrvu-(Atos) ušli su u sastav Filipove države. Na taj način Atina je bila lišena bogatih kolonija koje su bile od velikog značaja za razvoj njene trgovine.
Većina Grka smatrala je da je na prvom mestu nezavisnost polisa i nisu pristajali da steknu nacionalno jedinstvo po cenu političke slobode. Jedna grupa Grka se mirila sa zavisnošću od Makedonije, jer su Makedoniju smatrali grčkom silom, a opasnost od Persije bila je suviše velika, pa je ovo bio jedini način da se Grčkoj sačuva njen značaj u političkom životu i svetskoj civilizaciji. Tako se sa jačanjem makedonskog uticaja u Grčkoj stvaraju dve stranke: antimakedonska na celu sa Demostenom i promakedonska sa Isokratom i Eshinom.
352. godine Filip se umešao u prvi sveti rat u srednjoj Grčkoj,koji je trajao deset godina i vodio se protiv Fokide. Fokiđani su opljačkali Delfijsko svetilište, naoružali deset hiljada najamnika i sa tom vojskom terorisali celu Grčku. Kada se rat preneo na teritoiju Tesalije ona je zatražila pomoć od Filipa i on je doprineo 352. kod Krokos-polja pobedi nad Fokiđanima i zatim stao na čelo tesalske vojske. Tračani su sklopili savez sa njim. Na Halkidikiu osvaja grad za gradom.
349. Demosten je održao svoju prvu Filipiku. Nakon pada Olinta najvećeg grada na Halkidikiu 348., i ostali gradovi poluostrva bili su prisajedinjeni Makedoniji. 346.godina sklopljen je na makedonskom dvoru Filokratov mir, kojim su Filipu priznata sva dotadašnja osvajanja. Bio je gospodar Tesalije i držao je Termopile.
342.godine Trakija je proglašena makedonskom provincijom. Filip je ušao u srednju Grčku i primorao Fokiđane da napuste Delfe i bio je primljen u delfijsku Amfiktioniju. Tako je Makedonija primljena u Grčku zajednicu.
340. godine kada je Filip napao Bizant, a kasnije Makedonci zaplenili jednu atinsku lađu, stvoren je povod da Atinjani iste godine objave rat Filipu. 339. godine vodio se II sveti rat protiv Lokriđana koji je Filip uspešno okončao.
U kasno leto 338. godine (avgust-septembar) došlo je do odlučujuće bitke između Filipa i Grka kod Heroneje u Beotiji. Makedonija je pobedila zahvaljujući boljoj obučenosti vojske i svojoj nenadmašnoj konjici. Sparta je u bici ostala neutralna,a posle nije priznala hegemoniju Makedonije.
Interesantno je da je Filipov sin, Aleksandar lično, komandovao elitnom konjicom, heteroima, na levom makedonskom krilu. Iako je imao tada samo 18 godina Aleksandar je pokazao svu svoju hrabrost, vojničku genijalnost i brzomislenost. Energičnim manevrom je, predvodeći konjicu, zakrilio „svetu četu“ Tebanaca u nastojnju da unese pometnju u njene čvrste redove. Makedonska konjica je pokazala neočekivanu superiornost i za tren, za samo kratki tren je beotska falanga poremetila raspored i ostavila nezaštićenim deo boka na svom desnom krilu nakon čega je usledila munjevita reakcija Makedonaca prodorom u desni bok „svete čete“, koja se do tada i ne bez razloga smatrana nepobedivom. Trijumf osamnaestogodišnjeg Filipovog sina je bio potpun, a Atina i Teba pokoreni. Atinski, kao ni bilo koji drugi politički savez u Grčkoj, više nije postojao.
Posle Heronejske bitke svi gradovi Beotije proglašeni su nezavisnim osim Oropa (na granici Atike i Beotije) koji je vraćen Atini. U Tebi je smešten makedonski garnizon. Svi Atinjani zarobljeni u bici pušteni su na slobodu bez otkupa. Atina je ostala nezavisna,zadržala je svoju teritoriju i flotu,kao i ostrva Salaminu, Lemnos, Samos, Imbros i upravu nad Delosom. Odrekla se tračkog Hersonesa i gradova na Halkidikiu.
Posle pobede kod Heroneje trebalo je učvrstiti makedonsku hegemoniju nad Grčkom. 337. godine Filip je sazvao Korintski kongres. Odazvali su se svi gradovi osim Sparte. Proklamovan je opšti mir kojim je učinjen kraj Filipovom ratu sa Grcima. Istovremeno je objavljen rat Persiji. Helenski savez polisa ujedinjen je s Makedonijom čiji je kralj kao vođa upravljao celokupnom spoljnom politikom. Helenski savez je pod makedonskom upravom sačuvao izvesnu samostalnost:mogao je da saziva skupštine, daje predloge.
Filip nije dočekao da učestvuje u pohodu na Persiju. Na svadbi njegove kćeri u Egi,ubio ga je u leto 336.godine pripadnik njegove telesne straže - Pausanija. Tako je poginuo u 47.godini života a nije ostvario svoj krajnji cilj - da zada konačan udarac Persijskom carstvu.