Biografija
Rođen je u Petrogradu, 15/27. aprila 1893. godine kao sin kneza Arsena i kneginje Aurore Pavlovne Demidov di San Donato. Njegovi roditelji su 1895. godine raskinuli bračnu vezu i knez Pavle je od 1896. godine živeo u domaćinstvu svog strica, kneza Petra Karađorđevića u Ženevi. Kneginja Aurora je preminula 1904. godine. Sa osam godina, upisali su ga u školu gospođice Brehbul (Brechbuhl), koju su pohađali njegovi rođaci kneginja Jelena, kneževi Đorđe i Aleksandar. Godine 1903, njegov stric Petar, proglašen je za kralja Srbije.
Zajedno sa svojim ocem knezom Arsenom bio je ruski državljanin i srpska vlada je najpre izdejstvovala njihov otpust, a zatim su 1904. godine primljeni u srpsko državljanstvo i postali članovi Kraljevskog Doma. Knez Pavle se upisao u II beogradsku gimnaziju, u kojoj je maturirao 1912. godine. Naredne, 1913. godine, otišao je u Englesku, gde je upisan na univerzitet u Oksfordu.
Iste godine je ukazom kralja Petra I proizveden u čin konjičkog potporučnika. U jesen 1914. godine uzeo je učešća u ratnim dejstvima. U januaru 1915. godine, razboleo se od hepatitisa. Do odlaska na Krf obavljao je diplomatske misije u Italiji i Engleskoj, a od februara 1916. priključio se glavnom štabu. Na Krfu je radio u Međunarodnom crvenom krstu. Krajem januara 1917. boravio je u Solunu gde je učestvovao u pripremama za prolećnu ofanzivu. Početkom 1918. bio je na lečenju u Londonu. Posle rata stupio je na Oksford, u Koledž Hristova crkva.
Kneginju Olgu, najstariju kćer grčkog princa Nikole, upoznao je u Londonu, u julu 1922. godine. Venčali su se 22. oktobra 1923. na dan krštenja prvorođenog sina kralja Aleksandra I Karađorđevića, prestolonaslednika Petra. Venčani kum im je bio vojvoda od Jorka, budući britanski kralj Džordž VI i njegova supruga Elizabeta, vojvotkinja od Jorka. U avgustu 1924. godine, rodio im se sin Aleksandar.
Od 1925. godine stanuju u Beogradu, u Starom dvoru. Leta provode na Bohinjskom jezeru (Slovenija) i na putovanjima. Knez Pavle ima zamisao da osnuje Muzej moderne umetnosti u Beogradu. Od svoje rane mladosti bio je ispoljio veliki interes za umetnost i najveći deo svog slobodnog vremena posvećuje svojoj kolekciji slika i umetničkih predmeta. Kao student u Oksfordu, beše poverio svojim drugovima, da mu je ambicija da postane upravnik muzeja. „Moja zemlja Srbija, nema ni jednu umetničku galeriju, a već mnogo godina želim da otvorim galeriju u Beogradu“ - pisao je knez Pavle svojim rođacima i prijateljima po Evropi. Počeo je da prikuplja slike za svoj muzej; do proleća 1927. oko pedeset slika mu je obećano ili poklonjeno.
U junu 1928. porodica kneginje Olge i kneza Pavla dobija prinovu - rađa im se drugi sin, Nikola.
Tek sredinom 1933. godine Kralj Aleksandar se seli u novi dvor na Dedinju, a Stari dvor pristaje da pretvori u muzej. Početkom septembra, imenovao je kneza Pavla za šefa svih muzeja u Jugoslaviji.
U Marseju je, 9. oktobra 1934. godine, izvršen atentat na kralja Aleksandra I Karađorđevića. Testamentom Kraljevim, Knez Pavle je bio predviđen za namesnika, zajedno sa Ivanom Perovićem i Radenkom Stankovićem. Na kralja Aleksandra su već bili vršeni atentati, a bio je obavešten i o hrvatskoj zaveri. Zbog toga je od kneza Pavla zahtevao da bude pripreman, ako se njemu šta desi. Naročito je bio izričit, pred svoje posete Sofiji i Parizu. Knez Pavle se, zbog velikog poštovanja i ljubavi prema kralju Aleksandru, prihvatio vrlo odgovornog i osetljivog položaja namesnika. Na tom mestu je ostao sve do puča 27. marta 1941. godine, kada je otišao u izgnanstvo.
Knez Pavle na naslovnoj stranici Tajma, 12. decembar 1938.[1] U aprilu 1936. godine, kneginja Olga i knez Pavle dobijaju kćerku, Jelisavetu.
U leto 1939. godine, saznavši da su SSSR i Treći rajh pred potpisivanjem pakta o nenapadanju, vlada Dragiše Cvetkovića ubrzala je pregovore sa Hrvatima i ubrzo, 23. avgusta, potpisan je sporazum Cvetković-Maček. Knez Pavle je od samog preuzimanja odgovornosti za Kraljevinu činio sve što je bilo u njegovoj moći da Jugoslavija ne bude uvučena u rat. To je bilo suprotno interesima politike Velike Britanije na Balkanu.
U vreme kada se odlučivalo o sudbini zemlje, knez je imao samo dva izbora: da prihvati predlog Adolfa Hitlera za pristupanje Trojnom paktu, ili da mu se suprotstavi sa oslabljenom armijom. Njegova vlada i Krunski savet odlučili su se za prvu varijantu. To je izazvalo burna negodovanja u zemlji, vojni udar i preuzimanje vlasti od kralja Petra II, maloletnog sina kralja Aleksandra. Slabo naoružana i još gore pripremljena za rat protiv neuporedivo jačeg neprijatelja, Jugoslavija je bila okupirana za samo jedanaest dana.
Prinuđen da ode u egzil, knez Pavle je iz Beograda otišao sa porodicom u Grčku, zatim u Kairo. Posle nekoliko nedelja, pod budnim okom britanske obaveštajne službe, preseljen je u Najrobi (Kenija). Tamo je, što zbog klime, što zbog udaljenosti od sveta kome je pripadao, imao teškoća sa zdravljem. U takvim, naročito teškim uslovima života, porodica će ostati sve do početka juna 1943. godine, kada će biti prebačeni u Južnu Afriku, u Johanezburg. Izdržao je sve teškoće izgnanstva, klevetu i potvrdu svojih najcrnjih slutnji u pogledu sudbine njegove srpske otadžbine. Dolazak komunista na vlast i zabranu povratka. Sudbina mu se osmehnula tek početkom 1947. godine, kada su britanski kralj Džordž i kraljica Elizabeta posetili Johanesburg i tom prilikom primili u audijenciju kneza Pavla i kneginju Olgu. Sa novim pasošem i švajcarskom vizom stiže u Ženevu krajem oktobra 1948. godine. Ubrzo mu je bilo dopušteno da poseti Englesku. Povodom smrti kralja Džordža VI, februara 1952. godine, bio je pozvan u Vindzor i prisustvovao je sahrani odanog prijatelja. Naredne godine je, kao kraljevski srodnik, pozvan je i na krunisanje britanske kraljice.
Na dan 12. aprila 1954. godine, velika nesreća zadesila je porodicu kneza Pavla i kneginje Olge. U automobilskom udesu u blizini Londona Knez Nikola je izgubio život. Knez Pavle nikada nije prežalio smrt sina.
Poživeo je još 22 godine, stanujući u Parizu. Putovao je manje nego ranije. Njegova ljubav za lepe umetnosti, međutim, ne beše presahla. Pred kraj, poklanjao je svojim omiljenim muzejima i galerijama slike, retke umetnine.
Među odlikovanjima kneza Pavla treba izdvojiti sledeća: Orden belog orla III stepena, Orden Karađorđeve zvezde, danski Orden belog slona, Orden Legije časti I reda i Orden podvezice, kojim ga je britanski kralj Džordž VI odlikovao 17. jula 1939. godine. Ovo je odlikovanje viteškog reda osnovanog 1348. godine, i dodeljuje se za izuzetne vrline, u retkim prilikama.
Uživao je u svojim unucima, kojih je u vreme njegove smrti bilo sedmoro.
Knez Pavle Karađorđević preminuo, 14. septembra 1976. godine, u Američkoj bolnici u Neiju, kraj Pariza.
Rehabilitovan je odlukom Višeg suda u Beogradu decembra 2011. godine.
Nema komentara:
Objavi komentar