Manastir Ravanica

Manastir Ravanica leži u podnožju Kučajskih planina. Opasan zidom sa sedam kula ovaj manastir je vekovima mesto hodočašća ali i simbol kulta svetog kneza Lazara. U njemu i oko njega su nastale pesme o boju na Kosovu, o Mološu Obiliću, Kosančić Ivanu, a najlepše o knezu Lazaru i kneginji Milici. Koliko knez Lazar znači Srbima govore i brojne pohvale ispevane njemu u čast, a najpoznatija Jefimijina "Pohvala knezu Lazaru"izvezena je na crvenoj svili zlatnim koncem, a namenjena je za pokrov kivota svetog kneza Lazara.
Sam Manastir Ravanica je kroz burnu istoriju više puta rušen i pustošen 1398. god., 1427., zatim vrlo brzo i 1436. godine, pa 1459., ali i kasnije 1788. za vreme Kočine krajine. Ipak uspešno je obnavljan trudom monaha. Manastir je rodonačelnik tzv. Moravske škole. Životopis manastira je slabo očuvan ali prelepe freske govore o knezu i kneginji i o njihovim sinovima, o ratu sa Turcima, a najviše o Hristovim čudima. Najvažnija restauracija crkve urađena je u 18. veku.
Na Vidovdan , u utorak , 15 juna ( po starom kalendaru ) , 1389 godine, pred veliki boj na Kosovu , slavni knez Lazar obrati se svojim vojnicima govoreći :...."Bolji nam je podvig smrti, negoli stidan i ropski život ... da uskoro podvig stvaralački primimo, da bismo poživeli večno na nebesima; imenujmo sebe vojnicima Hristovim, stradalnicima za veru, kako bismo se upisali u knjigu života". I, tog dana izginuše srpski vojnici i među njima veliki knez Lazar. A prema legendi njegovo telo Gospod ne predade raspadljivosti, nego ga nagradi mnogim čudotvorstvima. Bajazit telo predade nekim monasima, te ga oni sahraniše u crkvi Svetog Vaznesenja u Prištini.
Danas, 620 godina posle kosovskog boja, mošti svetog kneza Lazara počivaju u njegovoj zadužbini, koju je podigao 1381. godine, u manastiru Ravanica. Mošti su usled velikih pustošenja nekoliko puta prenošene da bi se sačuvale. Monasi su telo kneza Lazara nosili u Sentanreju, pred najtežom najezdom Turaka, zatim u manastir Vrdnik, a za vreme drugog svetskog rata preneće ga u Sabornu crkvu u Beogradu, da bi nakon nekoliko decenija, 1989. godine, konačno bilo pohranjeno u Ravanici.
Ako Vas danas put nanese kraj Ćuprije i sela Senja, bilo bi lepo videti živopisni manastir u kome su mnogi klesari, neimari, slikari, zlatari i vezlije utkali svoje umeće. Biće Vam jasno zašto su naši preci mukotrpno čuvali manastir i mošti slavnog kneza Lazara. Njegove mošti stoje desno od oltara, i od 28.jna 2010. godine su smeštene u novosagrađeni kivot.Stari drveni kivot datira iz 18. veka. Manastir Ravanica je ženski manastir i o njemu brinu monahinje.