Na maršu u Italiju Napoleon Bonaparte (1769-1821), budući francuski car, imao je pomoćnika generala Ozeroa koji je smatrao da ne mora slušati naređenja mladog šefa. Napoleon je neko vreme podnosio generalovu nedisciplinu, a kad je prevršio meru, zapreti generalu:
- Gospodine! Vi ste za glavu viši od mene, ali ako ne budete izvršavali moja naređenja, ta razlika će uskoro nestati.
* * *
Francuski general Sent-Iler, veliki Napoleonov prijatelj, neposredno pred izbor Napoleona za doživotnog konzula, držao je pred svojim vojnicima ovakav govor:
- Prijatelji. Narod, a to ste vi, mora da odluči da li da se Napoleon proglasi za doživotnog konzula. Slobodno možete da izrazite svoju volju. Nikako neću da utičem na vas, samo nešto bih vam sada rekao: oni, koji ne budu glasali za Napoleona, biće javno streljani. živela sloboda!
* * *
U uzbudljivom razgovoru sa engleskim poslanikom Napoleon uzviknu:
- Znate li da ću napasti Englesku?
- To je Vaša stvar - odvrati poslanik.
- Ali morate znati da ću Englesku i uništiti!
- To je, međutim, naša stvar - odgovori mirno Englez.
* * *
Kad je osvojio Moskvu, Napoleon je mislio da je ostvario svoj cilj i da je postao prvi gospodar Evrope; zato je naredio da se izrade nove kolajne na kojima je na jednoj strani bio utisnut njegov lik, a na drugoj strani ove reči:
- Bože, nebo je tvoje, a ova zemlja je moja!
Nekoliko tih kolajni poslao je u Orenburg zajedno s dokumentima izaslanika koji su trebali da s Rusima pregovaraju o miru. Rusi su nekoliko dana kasnije vratili Napoleonu kolajne, ali u izmenjenom obliku. Na drugoj strani kolajne njegov lik je bio izgreban, a umesto njega stajale su reči:
- Leđa su tvoja, a bič je moj.
Nema komentara:
Objavi komentar